Подаци о развоју школства у Бачу непобитно упућују на чињенице и казују да оно постоји и организовано ради од 1756. године. Већ у XВИИИ веку настава се изводи на мађарском и српскохрватском језику и све то у изнајмљеним и ненаменским школским зградама.
Нова школска зграда, према подацима, изграђена је 1808. године, а 1876. године су дограђене још три учионице за школску децу и две за забавиште. Гардероба и трпезарија су се налазиле у школском делу.
Дакле, 33 године након отварања прве предшколске установе у нашој земљи и у Бачу је у склопу школе отворена предшколска установа у којој су се образовала и женска деца.
Са децом предшколског узраста уместо васпитачица радиле су калуђерице Реда „Наша Госпа“.
На почетку је основни језик био мађарски, без обзира што је већина деце била немачке и хрватске националности. У каснијем периоду користе се и немачки и српскохрватски наставни језик.
Највећа пажња у раду са децом посвећивана је веронауци. Осим веронаука училе су се рецитације, песме и то обично пре подне: певање, ручни рад (рад са хартијом и различитим сезонским и природним материјалима), затим игре у песку и колу. У овом периоду око 1900. године осим часних сестара раде и забавиље, које су се обучавале у двогодишњим школама.
У њима су научиле све оно што је требало да раде у забавишту. Избор из тих материјала су вршиле саме, јер погодних приручника није било. 1913. године Лео Екснер издао је приручник за забавиље, на мађарском језику, који је постао саставни део свакодневног рада са децом, односно, био је од велике помоћи забавиљама.
Намештај је био оскудан и неподобан. То су најчешће биле само дугачке клупе, са наслоном или без наслона, прислоњене уза зид, на којима су деца једно до другог мирно седела. Како је деце било много, често више него што је могло да седне на клупе, седела су и на поду. Столови су уведени касније, а уз њих и одговарајуће столице за децу.
После И светског рата дограђује се још једна просторија која служи као трпезарија. Такође се мења и службени наставни језик. Пошто је у Бачу било највише немачког становништва, деца немачке народности имала су наставу на свом матерњем језику. Са осталом децом се радило на српскохрватском наставном језику.
У току ИИ светског рата радило се на мађарском, немачком и српскохрватском језику, где је обавезно било учење мађарског језика. Образовање и васпитање се вршило према потребама тадашње окупаторске власти.
Одмах после ослобођења (1945. године) подизање и унапређење предшколског васпитања, као и школства опште, био је саставни део програма народне власти. Тако се одмах после ослобођења организовани течајеви за васпитаче у трајању од 3 до 6 месеци. Стицањем младог, образованог кадра престаје и рад часних сестара у забавишту.
Ново особље улаже огромне напоре да обухвати што већи број деце редовним похађањем забавишта. Број деце је велики и различитог су узраста, али због недостатка простора раде само две групе предшколског узраста, односно најстарије групе. Касније је на једног васпитача долазило и по педесеторо деце, што је узроковало рад у две смене и са четири групе.
Убрзо, због потреба школе за већим бројем просторија предшколска установа је пресељена. До 1959. године вртић се селио четири пута, да би затим био смештен у згради старе поште. У овој згради постојале су две радне собе, које су уједно служиле и као трпезарија,.
Пошто у згради није било кухиње, храна се доносила из школске кухиње. То је обично био намазан хлеб и разни топли напици. У овом периоду вртић су похађала деца од 5 до 7 година, тј деца пред полазак у школу. Међутим, било је и млађих, а то су углавном била деца просветних радника. Ови је био само полудневни боравак. Понекад се радило у три смене због великог броја деце и оскудности простора (нпр. некада је било 46 – оро деце, а столица само 36).
Намештај се правио (приватни столари), а понекад се и куповао на распродаји, да би се затим преправљао и прилагођавао дечијем узрасту (столови и столице). Опремљеност вртића играчкама, књигама и другим средствима била је добра јер су родитељи на почетку године уплаћивали одређену своту новца за средства и потрошни материјал.
Играчке, књиге и остала средства била су смештена на полице и у ормариће, али ипак доступна деци. Када су се стекли услови за изградњу новог предшколског објекта, вртић је престао да ради у тим трошним просторијама.
Нова предшколска установа изграђена је 1979. године, поред школе. Капацитет овог објекта је био 150 – оро деце. Простор је окружен мноштвом зеленила и травнатих површина. Ова зграда је имала 5 радних соба, трпезарију, фискултурну салу, кухињу, припадајуће санитарне чворове за децу и особље, као и пространо двориште са дворишним справама.
Рад у новом објекту је организован као целодневни боравак за децу млађу од припремног предшколског узраста. Припремне групе су имале два вида боравка у установи – полудневни и целодневни боравак.
До 1994. године сви вртићи у општини Бач су били при основним школама. 30.6.1994. решењем СО Бач оснива се Предшколска установа „Колибри“ и она обједињује све вртиће у општини (Бођани, Вајска, Плавна, Бачко Ново Село, Селенча, а централни објекат Установе се налази у Бачу).
Почетком 2003. године адаптирана је стара зграда Омладинског дома у Малом Бачу за потребе предшколске установе и отворене су две васпитне групе (мешовита и припремна предшколска група) у целодневном боравку. Такође, у Селенчи је 2007. године изграђена и отворена нова зграда вртића у којој бораве четири васпитне групе у целодневном боравку (јаслена, две мешовите и припремна предшколска група). 2024. године отвара се целодневни боравак у Вајској и Плавни.
2015. године креће се у адаптацију објекта у Бачу, првенствено због повећања капацитета објекта. 2015/16 радне године завршена је И Фаза – реконструкција и доградња објекта, затим је постављена ограда око „великог дворишта“.
У току другог полугодишта школске 2017/18. године завршена је ИИ Фаза, доградња две јаслене собе са пратећим адекватним простором (санитарни чвор, трпезарија, полунаткривене терасе), као и спратни анекс две канцеларије, зборница, чајна кухиња и санитарни чвор за особље вртића.
Данас ПУ „Колибри“ у свом саставу има 7 вртића и 18 васпитних група и 60 запослених радника. Установа покрива целу општину Бач и осим у Бођанима и Бачком Новом Селу, у свим осталим местима је организован целодневни боравак.